Koji hard disk kupiti - HDD, SSD ili SSHD?

Sve je u gigabajtima. Ili možda ipak nije? Odluka o novom hard disku, definitivno nije najlakši zadatak. Bilo da kupujete novi računar ili želite da unapredite postojeći, hard disk će odigrati bitnu ulogu u svakodnevnom radu.

Preuzeto: thedatarecoveryblog.com

Iako poznavanje hard diska najčešće ne ide dalje od standardnog pitanja koliko ima gigabajta (napredniji su čak upoznati i s terabajtima), kapacitet samog diska nije i ne sme biti jedini kriterijum izbora.

Pre svega potrebno je shvatiti da i kod tvrdog diska postoji nekoliko vrsta sa svojim prednostima i manama. 

• Klasični tvrdi disk (HDD)
• Solid State Drive (SSD)
• Solid State Hybrid Drive (SSHD)

Većina ovog teksta biće posvećena HDD-u i SSD-u kao najrasprostranjenijim modelima na tržištu. 

Klasični tvrdi disk - HDD

Na klasični, mehanički tvrdi disk pomisli većina kada im spomenete tvrdi disk. O samom načinu rada klasičnog tvrdog diska i nećemo pisati puno.

 Koje su glavne prednosti HDD?

• Cena
• Veliki kapacitet

Prema ceni i kapacitetu HDD još uvek nema konkurenciju među tvrdim diskovima. To je pogotovo vidljivo kada se uzme u obzir cena za jedan gigabajt. 

Ako vam tvrdi disk treba za skladištenje enormnih količina podataka, multimedijalnih sadržaja i raznih drugih 'potrošača' memorije, HDD je jedini izbor za vas.

Maksimalni kapacitet HDD-a iznosi 4 TB kod desktop računara, a 2 TB kod laptopa (trenutno su još veći kapaciteti nemogući zbog same veličine diska). Poređenja radi, SSD ne prelazi 1 TB, a u nekom prosečnom modelu ni 512 GB. 

Samim tim dolazimo da zaključka kako su klasični tvrdi diskovi idealan izbor za one koji spremaju velike količine podataka, filmova, slika, muzike, igrica i još mnogo toga. 

Brzina prenosa podataka

Kod klasičnih tvrdih diskova brzina prenosa podataka označava se s RPM (Revolutions per minute). U prevodu RPM je broj obrtaja diskovnih ploča u minuti.  

Standardi u prenosu su 5400 ili 7200 rpm ili obrtaja u minuti. 

Veći broj obrtaja znači veću brzinu rada i prenosa podataka, ali i veću buku prilikom samog rada.

Glavni nedostaci HDD-a

Poslednji odlomak završili smo s bukom, a ona se ističe kao jedan od većih nedostataka klasičnih tvrdih diskova. S obzirom da je HDD sastavljen od fizičkih (mehaničkih) delova pa njih koristi za zapisivanje podataka, svaki taj proces popraćen je i bukom iz vašeg računara.

Glavni nedostaci klasičnog tvrdog diska su smanjeni životni vek, veća količina buke, povećana potrošnja energije (baterije) i smanjena brzina.

Mehanička sastavljenost, osim na buku, utiče i na sam životni vek tvrdog diska. Životni vek HDD-a biće nešto manji nego kod SSD-a (1,5 miliona sati rada naspram 2 miliona sati kod SSD-a).

Drugi nedostatak koji se javlja kod klasičnog tvrdog diska je njegova brzina i snaga koju troši za zapis i prenos podataka. U tom pogledu HDD više ne može da vodi bitku sa SSD-om. 

Solid State Drive - SSD

SSD predstavlja sadašnjost, ali i budućnost skladištenja podataka na tvrde diskove. Glavna razlika u odnosu na HDD je u nepostojanju pokretnih delova u samoj sastavljenosti. 

SSD koristi flash memoriju (NAND ćelije) za prenos i skladištenje podataka. Kako se kod SSD-a ništa ne pomera, tako je i buka koju proizvode ovakvi tvrdi diskovi minimalna, tj. ne postoji. 

Glavne prednosti SSD-a: manji nivo buke, veća brzina, duži životni vek, manje dimenzije i veća latentnost.

Ali puno važnije od buke, SSD kao primarnu prednost promoviše svoju brzinu. Ta se brzina pogotovo ističe kod pokretanja programa koji imaju veliku količinu podataka poput operativnih sistema.

SSD je u pravilu gotovo 100 puta brži od klasičnog tvrdog diska. HDD-u je za pristup (random access) potrebno 5-10000 mikro sekundi, dok SSD isti posao obavlja za 35-100 mikro sekundi.

Preuzeto: pcadvisor.co.uk

Dodatne prednosti SSD

Izostanak pokretnih delova, osim na buku, utiču i na niz drugih prednosti koje SSD ima u odnosu na HDD

• Duži životni vek
• Pouzdanost
• Zagrevanje

Tri su to najveće prednosti koje su usko povezane s izostankom pokretnih delova kod SSD-a. Sve tri kategorije su međusobno povezane pa tako manje zagrevanje implicitno utiče i na pouzdanost i na samu dužinu životnog veka. 

Mane SSD-a

Naravno, kada SSD ne bi imao ni jednu manu, tada ne bi bilo potrebno ni pisati vodič za kupovinu ili kupce upoznavati s glavnim karakteristikama. 

Ono što su najveće prednosti HDD-a, ujedno su i najveće mane SSD-a. 

Cenom i kapacitetom SSD još uvek nije dovoljno konkurentan na tržištu. 

Ako gledamo samo u obliku gigabajta za istu cenu, tada ćete uz HDD dobiti i do 2 puta više gigabajta za skladištenje vaših podataka. Što se samog kapaciteta tiče, o njemu smo već nešto pisali u gornjem delu teksta. 

Gotovo nigde nećete videti SSD koji prelazi 1 TB, ali i takav model će biti jako redak. Veća je verovatnoća kako će vaš SSD imati 128 ili 256 GB što se ustalilo u srednjem rangu laptopa na našem tržištu.

Veličina tvrdog diska

Veličina tvrdog diska jedna je od stvari koje vas zaista ne trebaju preterano da zanimaju. Na tržištu postoje dve veličine, a izbor odgovarajuće zavisiće o vašim trenutnim podešavanjima.

• 3,5-inčni disk
• 2,5-inčni disk

Kod desktop računara uglavnom se koriste HDD od 3,5", dok se u laptopovima koriste 2,5" HDD. SSD diskovi su manji, a imaju tendenciju i da se dodatno smanuju u budućnosti. Najčešće pripadaju formi 2,5" diskova, ali ako želite da ih koristite i u 3,5" ulazima, ne treba  da brinete. Postoji niz adaptera koji će omogućiti korišćenje manjih diskova. 

Solid State Hybrid Drive (SSHD)

SSHD je kombinacija klasičnog tvrdog diska i SSD-a. Ovaj hibridni model koristi tehnologiju SSD-a i HDD-a pa ih spaja u jedan uređaj. Glavna ideja je da se odluči koji tip podataka je primaran za koji oblik skladištenja. 

To možete postaviti ručno ili dopustiti operativnom sistemu ili samom disku da odluče za koje programe će koristiti jedan, a za koje drugi oblik skladištenja podataka.   

Preuzeto: computerhome.com

Najveći problem kod SSHD-a je što uglavnom imaju jako mali SSD kapacitet, dok je HDD na zadovoljavajućem nivou

Ako se odlučite za kupovinu hibridnog SSHD-a, pobrinite se da SSD bude kapaciteta minimalno 32 GB. 

Konačno, koji disk izabrati?

Verujemo kako i dalje želite brzi savet o tome koji hard disk kupiti.

Naš savet glasi: SSD od minimalno 128, preporučljivo 256 GB.

Ako posedujete laptop, zaista ćete ceniti brzinu koju će doneti SSD disk. Naravno, već smo rekli kako kapacitetom ne može pratiti klasične tvrde diskove pa najiskrenije preporučujemo da uz SSD disk koji je ugrađen u laptopu, nabavite i spoljašnji tvrdi disk na koji ćete skladištitii gomilu filmova, slike, muziku i razne druge stvari koje traže veće količine prostora.

U slučaju da koristite desktop računare, izbor je još jednostavniji. Na jednu particiju instalirajte SSD disk na koji ćete staviti operativni sistem i najvažnije programe, a na drugoj particiji ostavite klasični HDD pa na njega stavljajte sve svoje sadržaje. Rezultat je brz računar s mnogo prostora za skladištenje podataka.

Još nekoliko korisnih informacija

• Seagate tvrdi diskovi najcenjeniji su na tržištu
• Gotovo svi tvrdi diskovi koriste SATA interfejs
• SATA 3 je treća, najnovija generacija SATA interfejsa koji pruža najveće brzine čitanja i zapisivanja podataka

Nadamo se kako ste sada spremni za kupovinu novog tvrdog diska, ali i da ćete prilikom kupovine novog računara posebnu pažnju posvetiti upravo ovoj komponenti, jednoj od najbitnijih na celom računaru.