Šta je superhrana i zašto (ni)je super

Odlučio si da radiš na svom zdravlju, a to uključuje i pravilnu ishranu. Bravo! Puno si čuo o superhrani koja navodno ima toliko vitamina, minerala, antioksidansa i sličnih sastojaka, da će od tebe učiniti super čoveka. Zvuči predobro da bi bilo istinito?

Šta je uopšte "superhrana"?

Termin "superhrana" odnosi se na namirnice bogate nutrijentima koji su temelj zdravog tela. Iako se većinom radi o namirnicama biljnog porekla, u ovu skupinu takođe ulaze neke ribe i mlečni proizvodi.

Najbitnije u celoj priči je da ne postoje službeni kriterijumi po kojima bi se namirnice svrstavale u vrstu superhrane. Nigde u svetu ne postoje zakoni ili pravilnici koji bi regulisali koliko određenih minerala ili vitamina namirnica mora imati da bi nosila naziv superhrana. Čak i naučnici retko koriste ovaj naziv.

Reč je o marketinškom terminu za zdravu hranu.

Ipak, superhrana zaslužila je ovaj naziv jer ima značajno velike količine vitamina i minerala i drugih sastojaka koji pomažu u jačanju imunološkog sistema i tako nam omogućuju da živimo duži i kvalitetniji život.

Česti elementi koji neku hranu čine super su antioksidansi, zdrave masnoće, vlakna i fitohemikalije - aktivni spojevi biljaka koji su zaslužni za njihove jake boje i mirise, a koji pomažu ljudskom organizmu u borbi protiv raznih bolesti. Ako redovno konzumiraš ovakvu hranu, navodno ćeš biti zdrav k'o dren.

Primeri superhrane

Kod povrća etiketa superhrane najčešće se daje kelju - i to sa razlogom. Ako bi radije pojeo vlastiti prst nego pola činije kelja, znaj da isto vredi za većinu zelenog ili lisnatog povrća, poput spanaća i brokolija. Bogati su vitaminima A, C i K, vlaknima i mineralima. Zbog sličnih razloga u superhranu spada i batat.

Razno egzotično voće poput nara, kivija, acai i goji bobica takođe su članovi porodice superhrane. No, tu spada i voće s naših područja koje neće isprazniti tvoj novčanik - jabuke, jagode, borovnice, maline, kupine itd.

Celovite žitarice, pasulj, semenke i orašasti plodovi poput badema i pistaća takođe su superhrana.

U prodavnicama sa zdravom hranom takođe ćeš naići na razne prahove, semenke, trave, alge i sl. koji se dobijaju iz biljaka nespecifičnih za naše podneblje (rastu u Amazonu, Peruu, Tibetu itd.), a takođe navodno blagonaklono deluju u zaštiti našeg imuniteta.

Zašto jeste - ili nije - super?

Jedan od problema koji se javlja kod korišćenja termina "superhrana" je to da, iako je određena namirnica izuzetno zdrava, i zbog toga je superhrana, način na koji je obrađena može biti nezdrav. A time se gube prednosti koje namirnica ima u svom originalnom izdanju.

Npr. unazad nekoliko godina u našim supermarketima pojavili su se smoothies, fit mleka i slični napici koji se reklamiraju kao bogati namirnicama poput nara, kivija i raznog egzotičnog voća koje spada u superhranu. U čemu je problem? Takvi napici krcati su dodatnim šećerom. Pametnije je i zdravije pojesti dva sveža kivija, nego kupovati preradjeni smoothie u bočici. Ako ti se pije smoothie, napravi svoj - sve što ti treba je blender, komad voća, nešto tečnosti i 2 minuta vremena.

Slična stvar je sa celovitim žitaricama. Instant ovsene kaše krcate dodacima dobre su za zdravlje kao i beli hleb (dakle, nisu), a obrađene žitarice, pahuljice i musli koji se reklamiraju kao zdravi da ne spominjemo.

Kada je hrana obežena kao zdrava ili super, većina nas misli da je možemo jesti u neograničenim količinama. Međutim, umerenost u svemu je ključ zdravog života. Osim toga, samo zato što je jedna vrsta hrane označena kao super, ne znači da je drastično superiornija nad drugim zdravim namirnicama.

Ne postoji čarobna namirnica koja će ukloniti sve tvoje zdravstvene probleme ili pomoći pri mršavljenju. Niti će kašika chia semenki pokrenuti tvoju probavu koju si godinama zanemarivao, niti će maca prah u nekoliko nedelja vratiti tvoje hormone u normalu nakon godina uzimanja kontraceptivnih pilula. Da, beli luk smanjuje holesterol, ali dnevno bi trebalo pojesti 28 gavica belog luka da bi samo zahvaljujući toj namirnici smanjio holesterol. Teško izvedivo, zar ne?

Šta napraviti? Svakako obogati svoju prehranu superhranom. Što više brokolija, kelja, belog luka, cvekle, lososa, nara, borovnica, pistaća, jabuka, sočiva, kinoe i ostalih zdravih namirnica. Ali umereno i pri svakom obroku, umesto oslanjanja na jednu ili dve namirnice. Svaki obrok treba biti uravnotežen i namirnice se trebaju upotpunjavati.