Koji procesor za računar kupiti (vodič za kupovinu)

Malo je računarskih komponenti koje su toliko važne kao procesor. No, teško je odlučiti koji je procesor najbolji za tvoje potrebe. Koliko jezgara procesor treba imati, s kojom matičnom pločom je kompatibilan, kakav takt treba imati i koliko je bitna cache memorija kao i jesu li bolji AMD ili Intel procesori neka su od pitanja na koja ćeš moći odgovoriti nakon što pročitaš naš vodič za kupovinu procesora.

Proizvođači

Intel i AMD dva su glavna proizvođača procesora.

Do pre nekoliko godina Intel je bio jedini dobar izbor, osim ako ti nije trebao ekstra jeftini procesor. Danas su razlike između Intela i AMD-a toliko male da će te oba odlično služiti.

Jedino na šta moraš paziti jeste kompatibilnost s matičnom pločom. Intelova matična neće raditi s AMD-ovim procesorom i obrnuto. Kod grafičkih i diskova razlika nije bitna, ali procesor mora odgovarati matičnoj.

Intel procesori

Intel svoje procesore deli u nekoliko kategorija. Pentium i Celeron su entry-level procesori namenjeni obavljanju jednostavnih taskova poput surfovanja internetom, gledanja fimova i sl.

Sledeća kategorija su Core procesori, podeljeni u 4 osnovne serije procesora s obzirom na njihov kapacitet i performanse.

• Core i3 - malo bolji od Pentiuma i Celerona, ali i dalje za nezahtevne korisnike
• Core i5 - ovi procesori su najpopularniji jer se mogu uhvatiti u koštac s većinom zadataka, čak i sa npr. igranjem video igara i editovanjem videa.
• Core i7 - za hard-core gamere i profesionalce u sferi grafičkog dizajna, uređivanja fotografija i video sadržaja
• Core i9 - premium modeli procesora za one koji žele apsolutno najbolje i mogu to platiti

Evo kako razumeti oznake procesora.

Prvi broj označava generaciju procesora. Što je broj viši, to je generacija procesora novija. 11. generacija je trenutno najnovija generacija Intel procesora. Ostatak brojeva u nazivu označava različite modele. I tu vredi pravilo što je broj viši, to je procesor snažniji. Npr. Core i7-10900 kaže da se radi o procesoru 10. generacije te da je jači od npr. modela i7-10700.

Često ćeš na kraju naići i na slovo K, npr. u Core i7-10700K. To znači da je procesor moguće overklokovati. Česta oznaka je i slovo F, a znači da procesor nema integrisanu grafičku pa ju je potrebno kupiti posebno.

AMD procesori

Osnovni modeli AMD procesora nalaze se u A i Athlon porodicama procesora. Za sve ostalo tu je Ryzen.

• Ryzen 3 - slično kao i Intelovi i3 procesori, napredniji su od entry-level procesora, ali ne mogu se nositi s težim zadacima
• Ryzen 5 - daju najbolje performanse u odnosu na cenu i odgovaraće većini korisnika, čak i gamerima
• Ryzen 7 - high-end procesori, ekvivalent Intelovoj i7 liniji
• Ryzen 9 - do 12 jezgri i 24 threada - najnovije, najbolje i najskuplje za najintenzivnije izazove koje možeš staviti pred svoj računar
• Ryzen Threadripper - posebno dizajnirani za najnaprednije taskove poput upravljanja serverima i bazama podataka ili za naprednu obradu medija, npr. videa.

Sve se svodi na to koliko si spreman platiti. Ako ti je novac zadnja briga, idi na najskuplje i najbolje, dakle Intel i9 ili AMD Ryzen 9. Ako ipak ne želiš bacati novac na nešto što ti realno ne treba, niti za to imaš mogućnosti, Intel i5 i AMD Ryzen 5 su trenutno best buy procesori.

Budžet

Pre nego što kreneš u potragu za savršenim procesorom za svoju konfiguraciju, prvo trebaš odlučiti koliko si spreman potrošiti i šta možeš očekivati od procesora u pojedinim cenovnim rasponima.

Do cca 15.000 din

Tu ćeš pronaći dobre all-rounder procesore za računar na kom ćeš surfovati internetom, igrati jednostavne igrice i gledati filmove, na kom će tvoji klinci rešavati domaći ili obavljati video pozive. Očekuj Celeron i Pentium procesore za entry-level računara te Intel i3 i Ryzen 3 procesore, najčešće s integrisanom grafičkom karticom, manjim brojem jezgara i smanjenom cache memorijom.

Od 15.000 do 30.000

Ovde te po pravilu čekaju Intel i5 i Ryzen 5 procesori. Procesori u ovom cenovnom razredu namenjeni su malo ozbiljnijem korišćenju računara, mutitaskingu kao i naprednijim video igrama i programima. Intel i5 i Ryzen 5 nabolji su izbor za većinu gamera, tako da umesto da bacaš lovu na i7 ili i9 procesor, taj deo možeš dodati za bolju grafičku.

Od 30.000+

Nebo je granica. Za high-end gaming, uređivanje medijskih sadržaja (video i slike), overklokovanje, ili jednostavno ulaganje u budućnost da bi bio siguran da će tvoj računar još godinama moći uspešno savladati sve što baciš pred njega.

Kompatibilnost s matičnom pločom

Izvor: Freepik

Bilo da nadograđuješ postojeći sastav novim procesorom ili slažeš novu konfiguraciju od nule, primarni kriterijum mora biti kompatibilnost s matičnom pločom, odnosno vrstom socketa.

Kao što smo ranije spomenuli, Intel i AMD ne mogu se mešati. Intel koristi LGA sastav (Land Grid Array), a to znači da Intelovi procesori na sebi imaju male električne kontaktne pločice, a na matičnoj ploči je socket s pinovima. AMD, s druge strane, koristi tzv. Pin Grid Array kod kog su pinovi na procesoru, a socket na matičnoj ima žlebove u koje ti pinovi ulaze.

Procesori mogu gutati puno struje, a podela potrošnje između puno pinova pomaže u stabilizaciji isporuke struje.

Kako znati koju vrstu socketa imaš na postojećoj matičnoj? Taj podatak se nalazi u sistemskim podešavanjima na računaru. Ako koristiš Windowse, otvori Podešavanja, potom Sistem te O programu. Tamo je informacija koja ti treba.

Jezgra i threadovi

Jezgra su poput zasebnih malih procesora, sve zajedno upakovana u jednom procesoru. Mogu vršiti istovremeno svako po jedan zadatak, a to znači da što više jezgara procesor ima, to je bolji u obavljanju više zadataka istovremeno.

Threadovi su broj zadataka koje procesor može odjednom obavljati. Moderni procesori imaju mogućnosti tzv. multithreadinga (Hyperthreading na Intelovim procesorima, odnosno Simultaneous Multithreading na AMD-u) koji im omogućva da jedno jezgro stvori dva threada. Zato ćeš u specifikacijama često videti da procesor ima npr. 4 jezgra i 8 threadova ili 6 jezgara i 12 threadova. Dodatni threadovi funkcionišu kao prividni, drugi virtualni procesor. Ne toliko brzi kao prava jezgra procesora, ali vidljivo pomažu u optimizaciji performansi procesora.

Uopšteno govoreći, što više jezgara to bolje. Intel i5 i Ryzen 5 svaki sa po šest jezgara odličan su izbor i za gaming i poslovne računare. Međutim, većina video igara ne oslanja se isključivo na snagu procesora da bi se mogle vrteti jer veliki deo potrebne energije uzimaju iz grafičkih kartica. To znači da više od 4-6 jezgara gaming računaru po pravilu nije ni potrebno.

Brzina ili takt procesora

Stvari su kod brzine procesora prilično jednostavne. Mereno u gigahercima, što veća brojka, to je veća brzina. Međutim, nemoj se fokusirati samo na brojke. Vrlo je teško upoređivati brzine procesora različitih modela, a posebno različitih proizvođača. Radi to samo kada je reč o procesorima iste arhitekture i istog broja jezgara.

Brzina/takt procesora i dalje je dobar pokazatelj koliko brzo tvoj računar može biti, ali ne sme biti glavni razlog kupovine. Veća brzina ne mora značiti ujedno i brži procesor jer postoji mnoštvo drugih faktora koji utiču na njegovu brzinu.

Veće brzine procesora rezultiraće boljim performansama kod jednostavnih taskova poput igranja igrica. Ali ako tvoj procesor obavlja intenzivan zadatak koji obuhvata obradu puno podataka, tipa uređivanje videa illi kodiranje, više jezgara za bolju podelu radnog opterećenja obično će pružiti bolje performanse nego samo veća brzina takta.

Procesori prilagođavaju brzinu kojom rade u zavisnosti od vrste taska s kojim se suočavaju te s temperaturom pod kojom rade. Zato ćeš u specifikacijama naići na brojke koje označavaju minimalnu i maksimalnu (turbo) brzinu.

Za većinu korisnika, uključujući i gamere, dovoljan je procesor s taktom 3.0 - 4.0 GHz.

Cache memorija

Za privremeno skladištenje memorije nije zaslužan samo RAM. Cache memorijom i procesor brže dolazi do podataka uskladištenih u nju i unapređuje svoju brzinu. Štaviše, procesor treba podatke brže nego što ih RAM može isporučiti te je zato cache memorija na procesoru ključna za dobre performanse tvoje konfiguracije.

Postoje tri vrste cache memorije: L1 - najbrži, ali skučen, L2 - prostraniji, ali sporiji, te L3 - prostran, ali usporen. Iako je cache memorija zgodan broj za znati, nemoj se njime previše zamarati. Teško je unapred znati kako će se odraziti na performanse u stvarnom vremenu, a istovremeno postoje važniji faktori koji utiču na rad procesora, kao što smo ranije spomenuli.

Hlađenje procesora

Procesori tokom rada generišu toplinu. Zato ih je potrebno adekvatno hladiti da ne bi došlo do pregrevanja jer se u tom slučaju možeš pozdraviti sa svojim računarom.

Broj koji ćeš ovde tražiti nalazi se pod onakom TDP, odnosno Thermal Design Profile/Power. Radi se o količini topline koju procesor generiše radom, a meri se u vatima (W).

Većina procesora danas se nalazi u rangu između 65W i 95W. Taj broj će ti reći kakvo hlađenje za procesor trebaš kupiti, ali i kakvo napajanje.

Integrisana grafička kartica (GPU)

Ovo ćemo spomenuti zbog onih koji svoj računar žele pretvoriti u gamerski stroj. Većina današnjih procesora dolazi s integrisanom grafičkom karticom, ali s njima dolazi i smanjen kvalitet grafičkog sadržaja.

Integrisana grafička kartica biće sasvim dovoljna za prosečne, 'kućne' korisnike. Moći će uživati u nešto slabijim igrama, lakšem editovanju fotografija i naravno u svim osnovnim karakteristikama poput surfovanja webom, gledanja filmova i sl. Npr. ako je Intel Pentium dovoljno dobar procesor za tebe, definitivno će ti biti dovoljna i njegova integrisana grafička.

Međutim, ako želiš koristiti malo naprednije programe, posebno iz sfere foto i video uređivanja, uživati u svim vrstama igara, procesori s integrisanom grafičkom karticom neće biti od nikakve koristi za tebe. U tom slučaju trebaš dodatnu, odvojenu grafičku karticu.

Zaključak

Neki ljudi bi radije umrli nego kupili procesor koji nema Intelov potpis, dok drugi AMD smatraju novim bogom procesora i ništa drugo se s njim ne može upoređivati. Međutim, nemoguće je reći kakav procesor je najbolji jer to zavisi od toga šta tebi lično treba.

Zato, kada kreneš u potragu za novim procesorom, nemoj ga kupovati na temelju toga ko je proizvođač. Pronađi ono što je najbolje za tebe, odnosno šta se najbolje uklapa u tvoj budžet, a da istovremeno maksimalno ispunjava sve tvoje potrebe. Nakon što otkriješ koji cenovni razred te zanima i u koje ćeš svrhe najviše koristiti svoj računar, prouči konkretne modele procesora koje tome odgovaraju i njihove recenzije.

Nakon što pronađeš najbolji model za sebe, na Pametno.rs. pronađi u kojoj prodavnici se najviše isplati da ga kupiš.

• Uporedi cene procesora!